Rok za predaju izbornih listi u Srbiji istekao je u ponoć.
Za izbore je prijavljeno 20 listi. Izborna komisija Srbije do sada je prihvatila njih 14, jedna je odbijena, a od ostalih se traže dopunski podaci, koje moraju da dostave u naredna dva dana.
Većinu listi sačinjavaju stranačke koalicije.
Izbori u Srbiji održavaju se 16. marta. Birat će se novi sastav Parlamenta, dok će građani Beograda odlučivati ko će voditi glavni grad Srbije u naredne četiri godine.
Izbori će biti provedeni i na Kosovu u sredinama u kojima žive Srbi.
Većina u koalicijama
Iz Beograda je detalje donio Al Jazeerin Marko Subotić:
„Strankama je bilo potrebno najmanje 10.000 potpisa građana Srbije, overenih u sudu, da bi mogli da se takmiče u izbornoj trci. Svi oni će se u narednih 15 dana truditi da ubede birače da glasaju za njih, kako bi ušli u Skupštinu Srbije i bili među 250 poslanika, koliko broji Parlament Srbije.
S obzirom na to da većina izlazi u koalicijama, sa srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića idu partije Rasima Ljajića i Vuka Draškovića, Demokratska stranka se udružila sa svojim bivšim članovima i predstavnicima nevladinog sektora, dok su na listi liberala Čedomira Jovanovića i pojedini predstavnici sindikata. Prema jednom danas objavljenom istraživanju javnog mnijenja, najviše glasova na izborima mogla bi da osvoji koalicija okupljena oko Aleksandra Vučića, blizu 45% birača.
Najveća borba u narednih 15 dana će se, kako ocenjuju analitičari, voditi za drugo mesto - da li će to biti partije okupljene oko premijera u ostavci Ivice Dačića ili demokratska stranka Dragana Đilasa, koja se podelila na dva dela nakon što je bivši predsednik Boris Tadić istupio i osnovao svoju stranku.
Dačić je u dosadašnjoj kampanji bio jedina meta Liberala Čedomira Jovanovića, ali i nove Tadićeve stranke.
Označili su ga kao glavnog krivca za stanje u zemlji, dok Aleksandra Vučića do sada nisu spominjali u tom kontekstu. Analitičari ocenjuju da to može da znači da su spremni da posle izbora prave koaliciju sa Vučićem.
Stranke manjina
Pored najvećih srpskih partija, za izbore su se prijavile i stranke manjina. Ukoliko izborna komisija potvrdi te liste, u izbornu trku ući će i crnogorske, ruske, rusinske, slovačke stranke, ali i Partija Albanaca sa juga Srbije.
Cenzus za ulazak u Parlament za njih je manji i iznosi 2,5%, dok nacionalne partije i koalicije moraju da osvoje najmanje 5% glasova. Jedinstveni birački spisak utvrdio je da u Srbiji ima 6,7 miliona birača, dok u Beogradu, koji bira lokalnu skupštinu i gradonačelnika, pravo glasa ima milion i po građana.“
Izvor: Al Jazeera
Najveća borba u narednih 15 dana će se, kako ocjenjuju analitičari, voditi za drugo mjesto.
