Piše: Velimir Ilić
Koliko god pojedini analitičari i prognozeri bili iznenađeni sastavom Vlade Srbije, na čijem će čelu biti Aleksandar Vučić, jedna činjenica ukazuje da - bar u pogledu regionalne politike i odnosa prema nekadašnjoj sabraći u SFR Jugoslaviji - ne treba očekivati naročite promene, a još manje drastične zaokrete i preokrete. Ukratko - očekuje se uzajamno uvažavanje i poštovanje.
Izbor Ivice Dačića za vicepremijera i šefa diplomatije, pre svega, znači da će jedna od ključnih tačaka - koja je Beogradu i međunarodno određena - tzv. kosovsko pitanje, imati kontinuitet započet pregovorima pod okriljem Evropske unije i dodatno trasiran sporazumom o normalizaciji odnosa sa Prištinom 19. aprila prošle godine.
Ima li se u vidu da je Srbiji očit i održiv napredak primene Briselskog sporazuma bio među presudnim uslovima za početak pritupnih pregovora sa EU-om, imenovanje Dačića za vicepremijera, a uz to i šefa diplomatije, jasan je signal da Vučić želi jednu glavobolju manje. Uostalom, Dačića je zapalo da kao premijer prvi probije led i odagna nacional-patriotsku mučninu pri pomisli da treba sesti za pregovarački sto sa čovekom sa kojim je, kako sam reče, "do juče ratovao" - kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Sad, kad je sa Tačijem otišao i par koraka dalje od kurtoaznih rukovanja sa početka pregovora, Dačiću preostaje zadatak da i dalje bitno pomera i preusmerava putokaze odnosa Beograda i Prištine. Istovremeno, to znači da Vučić neće biti sekundant, kao što se u par navrata desilo, jer će kao premijer preuzeti da vodi pregovore.
Dačić ostao zbog Kosova
Da će Kosovo i dalje biti na vrhu agende regionalne politike Srbije te da je to jedan od razloga što je Dačić ostao u Vladi saglasan je i Radivoj Cvetićanin, bivši ambasador Srbije u Zagrebu, sada publicist i kolumnist beogradskog lista Danas.
Radivoj Cvetićanin [Al Jazeera]
"Nisam siguran u to koliko će dugo Dačić provesti na tome mestu, ali i ako u nekom trenutku ode, pre vremena, ne vidim mogućnost da se politika oličena u Briselskom sporazumu menja. Vučić i Dačić zajedno, ili Vučić i neko drugi, dovešće Kosovo do priznanja i tu će ga ostaviti", kaže Cvetićanin.
Bitnije promene ne očekuju se ni nakon kosovskih izbora, najverovatnije krajem maja, bez obzira hoće li Tači ostati u sedlu pregovarača. Uostalom, Beograd i Priština - čak i ako bi se zbog bilo čega predomislili - ne mogu pregovarački proces dovoditi u pitanje, jer Brisel obema stranama "diše za vrat", uz to ohrabrujući Prištinu da što pre formira novu vladu, sa dodatnim pregovaračkim kredibilitetom. Sve u svemu, obostrana samostalnost pregovarača i Beograda i Prištine biće i dalje obrnuto srazmerna kontroli Brisela, koji je će se, po potrebi, pozvati i na pomoć prijatelja iz Vašingtona i par evropskih metropola, uticajnih na obe strane.
Pozicija Srbije u spoljnoj politici prema Hrvatskoj, a u značajnoj meri i prema Bosni i Hercegovini, značajno je i dalje determinisana teškim nasleđem i hipotekom koja se srpskoj strani, naročito kroz prizmu Sarajeva i Zagreba, pripisuje zbog krvavog raspada Jugoslavije. Bez obzira na smene generacija na političkoj sceni i u državnim aparatima, Vučića i Dačića je, možda i nedokučivom kosmičkom pravdom, zapalo da otklanjaju posledice politike koja je u Srbiji bila dominatna devedesetih godina prošlog veka, a kojoj su i sami itekako bili saučesnici.
Deo tog bremena biće i ishod procesa po uzajamnim tužbama za genocid, čije rezultate u narednih godinu dana treba da saopšti Međunarodni sud pravde u Hagu. No, šta god ICJ bude zaključio, Vučić se već nekoliko puta izjasnio kako na relaciji Beograd - Zagreb ne mora nužno biti ljubavi, ali odnose treba postaviti "u realne i pragmatične okvire" i u interesu građana obe zemlje.
Velike riječi i mali potezi
Za odnose Beograda prema tom delu regiona bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj kaže da će se "praktikovati politika velikih reči, a malih poteza".
"Korigovanje regionalne politike Borisa Tadića je u velikoj meri zaokruženo, a korekcija se uglavnom svodila na to da se izbegnu sporenja sa susedima, pri čemu su otvorena pitanja stavljana na sporedni kolosek. Dezangažovanje je postalo glavna crta njenog identiteta. Tu ne može biti rezultata na duži rok. To se najbolje vidi na primeru Crne Gore, gde je napravljen najradikalniji zaokret. Napetost je uklonjena na nivou vlada, ali nije nestala u dubini društava. Slično je i sa Hrvatskom - iza fasada pompeznih susreta na najvišem nivou ostaju mnoštva nerešenih pitanja", kaže Cvetićanin.
U prilog njegovoj tezi ide zajednička konstatacija sa poslednjeg, trećeg za godinu dana, susreta Aleksandra Vučića i Vesne Pusić u februaru u Beogradu, da će "sudovi rešavati probleme iz prošlosti", dok političari danas treba da su "okrenuti sadašnjosti i budućnosti". To bi praktično moralo značiti rešavanje problema sa podužeg spiska koje dve strane stavljaju na sto jedna drugoj - od razjašnjavanja sudbine nestalih, pitanja imovine i stečenih prva - od penzija pa dalje, poboljšavanja položaja hrvatske zajednice u Srbiji i Srba i Hrvatskoj, a posebno uživanja prava na upotrebu srpskog jezika i pisma, pitanja granice na Dunavu, sukcesije, vraćanja kulturnih dobara...
Uz sve to, Zagreb obećava - a Beograd očekuje - da Hrvatska Srbiji na evropskom putu neće stavljati klipove u točkove. Taj deo, barem u sadašnjoj fazi evrointegracijskog procesa u kojoj je Srbija, nije sporan.
Vučić prvo ide u BiH
Što se tiče Bosne i Hercegovine, Vučić je, i pre nego što će postati premijer, što je ponovio i u ekspozeu, najavio da će njegovo prvo putovanje u regiji biti preko Drine - u Bosnu i Hercegovinu. Na taj signal, dok je bio još samo nagoveštaj, reagovao je predsedavajući Predsjednistva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović i najavio kako će Vučića i zvanično pozvati čim preuzme premijersku poziciju, nazivajući ga "podržanim i utjecajnim političarem", što za početak stvara politički kurtoazne preduslove da se startuje bez tenzija, ma koliko jedna strana drugoj mogle štošta zamerati, posebno Sarajevo Beogradu.
Mantra koja se svako malo čuje i u Zagrebu i u Beogradu da i Srbija i Hrvatska podržavaju dejtonsku Bosnu i Hercegovinu i ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda početna je matrica i Vučiću, koji je središnju liniju već definisao tvrdeći da će "Srbija u Bosni i Hercegovini imati ulogu kako to nalaže i omogućava Dejtonski sporazum", pritom posebno naglašavajući: "Nećete od mene čuti nijednu reč protiv Bosne i Hercegovine... Želimo da ljudi žive dobro, ali oko toga treba da se saglase predstavnici sva tri konstitutivna naroda."
S obzirom na dejtonski trasirane specijalne veze Banje Luke i Beograda, jasno je ipak da neće nedostajati viška naklonosti bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, ali i to u granicama koje nebi trebalo da bitno remete ambicije Srbije za što bolje pozicioniranje na međunarodnoj sceni.
Utoliko je verovatnije da Vučić baš i neće podržavati sve češći politički egzibicionizam predsednika RS-a Milorada Fodika. Stoga će novi premijer Srbije manje-više biti prinuđen da balansira između građenja svog imidža pred liderima međunarodne zajednice i želje prvaka bosanskih Srba da dobije malo veću i mnogo jasniju podršku zvaničnog Beograda. To bi se, pre svega, moglo odnositi na učestalo pominjanje trećeg entiteta, što će Vučića dovesti u poziciju da ponovi: mi smo za stabilnu Bosnu i Hercegovinu po Dejtonu, ali ćemo poštovati sve što se vi trojno i konstitutivno dogovorite.
Bez podrške Dodiku
Radivoj Cvetićanin ovako vidi poziciju novog premijera Srbije u odnosu na Bosnu i Hercegovinu: "Vučić još nije pokazao da ima celovitu politiku u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Ta politika se koleba između želje da se ukloni Dodik i straha da bi joj se mogao pripisati istorijski greh da je bila grobar RS-a. Fraze će evidentno ostati glavno sredstvo te politike."
Kako su fraze u diplomatiji i politici jedna od osnovnih alatki - bar kad javno treba reći ili delimično prećutati o čemu god važnom da je reč - Cvetićanin je nesumnjivo u pravu, utoliko pre što i dosadašnja retorika Aleksandra Vučića, a i ex-premijera i novog šefa diplomatije Ivice Dačića, puna populističkih metafora i klišea. To je, nesumnjivo, efikasan alat za obradu i prepariranje biračkog tela, a takvom retorikom bio je prožet i Vučićev trosatni ekspoze, kojim je Parlamentu predstavio planove i ciljeve Vlade na čijem je čelu.
No, kako su izbori prošli, a mandat novoj Vladi počeo, upravo je Vučić oročio i sebi i ministrima da na šest meseci mere prolazno vreme u ispunjenju ambicioznih planova i obaveza. U najavi međunarodne politike koja se tiče regije bio je vrlo škrt: saradnja u regionu je takođe prioritet i jedan od ciljava, a to saradnja će biti "zasnovana na uzajamnom poštovanju". Prva provera međusobnog poštovanja sa novom Vladom Srbije biće uskoro u Sarajevu, a Vučić se već ponudio da dođe u goste.
Izvor: Al Jazeera
Nova Vlada Srbije, koju vodi Aleksandar Vučić, najavila je regionalnu politiku zasnovanu na uzajamnom uvažavanju.
