Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije najavljuje se isplata svih subvencija poljoprivrednicima, zaostalih iz prošle godine, kao i nove kreditne linije u agraru po, kako tvrde, izuzetno povoljnim uvjetima.
Posljednja tranša subvencija bit će isplaćena u subotu.
Poljoprivreda se, uz autoindustriju, IT-tehnologiju i energetiku, navodi kao strateška grana Srbije. U bruto društvenom proizvodu države sudjeluje sa 12 posto, prosječno gazdinstvo obrađuje 5,3 hektara, dok je prosjek Evropske unije tri puta veći.
Najrazvijenija grana poljoprivrede je stočarstvo. Srbija je na 22. mjestu u Evropi po proizvodnji mlijeka, sa 1,9 milijardi tona godišnje, što je 0,40 posto ukupne evropske proizvodnje.
Novinar Al Jazeere Marko Subotić javlja kako za stočare sezona traje cijelu godinu. Doznaje to iz razgovora s Vojimirom Đuraševićem tokom obilaska njegove stoke u selu Obrva nedaleko od Kraljeva. Krave su jedan od izvora finansiranja njegove porodice, a mlijeko koje skupi, prodaje mljekari za 30 eurocenti po litru, što je, kako kaže, čisti gubitak.
„Ja je muzem i zašto? Nekad daje mleko, nekad ne daje. Ali ako je detelina tri evra, cena dva evra, koncentrat 30 dinara... eventualno može da mi ostane pet litara mleka“, kaže.
Blage zime
Kao pomoć, Đurašević i drugi stočari iz centralne Srbije, od države su dobili po jednu kravu čije mlijeko mogu prodavati.
„Moj sin je dobio junicu. Ne kažem da je loša, dobra je. Ali, ona nije moja pet godina. Ja nju moram da osiguravam, a ako umre njihova je. Hranim je sa skupom hranom u godini koja je sušna i moram da je držim i pet godina ne prodajem“, navodi.
Zbog veoma blage zime, njive su već pripremljene, a poljoprivrednici se pripremaju za sjetvu. Mehanizacija kojom rade mnogima je stara i po nekoliko decenija, javlja Subotić.
„Za razliku od poljoprivrednika iz centralne Srbije koji u proseku obrađuju oko 30 hektara, poljoprivrednici iz Vojvodine prosečno obradjuju oko 100 hektara“, dodaje.
Andrija Fekete u selu Gložan u Vojvodini uglavnom proizvodi paprike. Obrađuje blizu 100 hektara, ali kaže da se od bavljenja poljoprivredom životari.
„Pretprošle godine smo imali deficit poljoprivrednih proizvoda, gde je država Srbija zabranila izvoz žitarica uljarica, čak i korena šećerne repe, a nije zabranila izvoz šećera. Tu su poljoprivrednici jako puno gubili, dok se prošle godine napravio malo veći suficit i tu su se onda ogradili i rekli da se Srbija ne meša, da je to slobodno tržište. Tako da stalno, kada treba da se poljoprivreda snađe sama, uvek neko zaskoči i zakoči“, ističe ovaj Vojvođanin.
Kvalitetna sezona
Osim za mehanizaciju, Fekete energente troši i u plastenicima gdje, uz pomoć mašina, osigurava određenu temperaturu za klijanje paradajza. I uvijek je na gubitku, jer cijena njegovog paradajza nije konkurentna sa onim iz uvoza. Žali se na to, ali i na nedostatak sveobuhvatne poljoprivredne strategije.
„Mi u okruženju imamo poljoprivredu koja ima jako velike subvencije i oni ljudi dobijaju od 300 do 500 evra po hektaru subvencija bez obzira na kulturu koju zaseju, a mi ovde imamo tih 12.000 dinara što je otprilike nekih 100 evra“, ističe on.
Poljoprivreda u Srbiji označena je kao jedna od najvažnijih razvojnih industrija i svake godine rast ili pad bruto domaćeg proizvoda zavisi od kvaliteta poljoprivredne sezone.
Izvor: Al Jazeera
Poljoprivreda se, uz autoindustriju, IT-tehnologiju i energetiku, navodi kao strateška grana Srbije.
