Rasprava o maloj maturi u Srbiji

Iako kraj školske godine nije ni blizu, u Srbiji se uveliko lome koplja o maloj maturi, završnom testu koji polažu osmaci.

Znanje dobijeno u osnovnim školama u toj državi nije funkcionalno. To su pokazali rezultati PISA testa, na kojem se, na listi od 65 država, Srbija našla tek na 43 mestu. Za eksperte, to i nije iznenađenje, kaže reporterka Al Jazeere Anne Marie Ćurčić.

„Vi se, verovatno, jako dobro sećate, pre nekoliko, ne znam pre koliko je bilo, 5-6, kada je bilo pomračenje sunca, kako je izgledala zemlja Srbija. Svi su se sakrili u mišju rupu. Ja sa svojih deset godina, u osnovnoj školi, to je bilo ihihi. Bilo je još jedno pomračenje sunca i nama su rekli da nagaravimo stakla. Izašli smo napolje i gledali to sunce koje se pomračuje. Mi smo došli do toga da nam se ljudi sklanjaju zbog pomračenja sunca, samo nam vradžbine još fale“, kaže Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

U Nacionalnom savetu kažu kako odluka da se uvede i kombinovani test iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike može da donese samo dobro.

Osim toga, omogućiće i da se utvrde razmere rupa u znanju prosečnog osmaka.

'Znanje nije na ceni'

Pojedini roditelji, međutim, misle drugačije.

„Prvo, deci nije dato na isti način dobiju to znanje, kao što treba da ga pokažu. Znači, rekla sam, bifluju ih praktično podacima, a od njih traže povezivanje. Ne možete osam godina trenirati fudbal, a onda tražiti da odigraju košarkašku utakmicu na kraju“, kaže Kristina Gavrilović.

Otpora na treći test imaju i neki nastavnici.

„Oni do sada nisu uspeli da organizuju dva testa iz dva predmeta, a ove godine žele da organizuju tri testa iz sedam predmeta. To je očigledna kontradiktornost, već to je dovoljan razlog da trećeg testa ne bude“, kaže nastavnik Miodrag Ribić.

Na problem upozoravaju i iz skupštinskog Odbora za obrazovanje.

„Škripi u položaju znanja u našem društvu, a to je da se kod nas znanje ne ceni. Kod nas znanje nije kriterijum za posao, kod nas znanje nije kriterijum za pohvale u društvu, kod nas je znanje opterećenje koje vas sprečava, zapravo, da na jedan opušteni način, bez ikakve obaveze, idete kroz život“, kaže Miljenko Dereta iz Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije.

Osim slabo upotrebljivog znanja, pokazalo je istraživanje, blizu 40 odsto osmaka ispod je nivoa i matematičke, a trećina ne zadovoljava ni jezičke minimume funkcionalne pismenosti.

Izvor: Al Jazeera