Boban Marjanović: Ni sam ne bih sve ovako izrežirao

Razgovarao: Mladen Obrenović

Jedan od najviših košarkaša Europe, Zvezdin centar Boban Marjanović, igra najbolju sezonu u karijeri za što je proglašen i najkorisnijim igračem ligaškog dijela Eurolige. Osim toga, izabran je u idealnu petorku elitnog europskog klupskog natjecanja, a u toj su ekipi još i Miloš Teodosić (CSKA Moskva), Nemanja Bjelica (Fenerbahce Ulker), Vasilis Spanoulis (Olympiakos) i Felipe Reyes (Real Madrid).

Gotovo na svakoj utakmici „dobri div“ srpske košarke ima double-double učinak i ne samo svojom pojavom, a visok je 221 centimetar, nego i sjajnim igrama – dominira terenom. Za Al Jazeeru govori o sezoni koja uskoro završava, svojim ambicijama, podršci obitelji i uzletu košarke u regiji.

• Da Vam je netko na početku sezone rekao kako ćete vrlo brzo dotaknuti nebo, iako ste visok čovjek i nebo Vam je mnogo bliže nego drugima, i ostvariti odlične igre te postati najkorisniji igrač Eurolige biste li mu vjerovali?

- Dobrim pitanjem ste počeli. Naravno da ne bih verovao. Generalno, lepo bi to zvučalo, ali ne bih u to verovao. Volim da sanjam i maštam, ali ovo zaista ne bih ovako izrežirao.

• Iako bi se moglo reći da živite u oblacima, naravno simbolično zbog Vaše visine, to ni slučajno nije tako jer u onome što gledamo na terenu niti Vi, niti netko od Vaših kolega posebno se ne izdvaja, nego djelujete kao dobra i kompaktna ekipa.

- Uvek smo na terenu kao dobra ekipa, dobro smo uigrani i imamo dobrog trenera, tako da smo svi dole na zemlji i znamo šta nam je činiti. Volimo da treniramo i jako puno da radimo. Sve su to dobri momci, kao i stručni štab, pa sa dobrim ljudima nije teško raditi.

• Posložile su se stvari i u Vašoj karijeri, i u Zvezdi. Prošle godine ABA liga vam je izmakla, a ove godine ste je suvereno osvojili. Postoji li neka posebna kemija unutar ekipe jer nije lako igrati tako napornu sezonu na tri-četiri fronte?

- Postojala je ta hemija, ali se baš sad poklopilo da odigramo na visokom nivou. Imali smo odličnu hemiju i prošle sezone, ali se nekako ova godina dobro složila i mislim da se rezultati vide. Ne mogu da kažem koji je to razlog bio, ali generalno – došli su rezultati i ne možemo da osporimo da je ova godina bila bolja. Uči se na greškama od prošle godine, pa smo to u međuvremenu naučili i popravili.

• U košarci je dosta toga statistika, no više se toga pokaže na terenu jer je to kolektivni sport. Statistika je ipak pokazala da ste najkorisniji igrač ligaškog dijela Eurolige. Koliko je to veliki izazov jer je sad još više „znatiželjnih“ očiju, mislim na menadžere, koji Vas prate s tribina?

- Lepo je to znati, ali ja volim igrati bez obzira ko me gledao. Dobro se osećam na terenu, a važan je tu i tim. Kad se lepo osećam, tako i igram. To pokušavam da prenesem na teren i to je to kad je moja igra u pitanju bez obzira ko bio na tribinama.

• Jednom ste se prilikom, pišući blog za sajt Eurolige, žalili kako Vas„puno tuku“ u reketu. Je li to i dalje praksa fizički slabijih, pa i lošijih igrača?

- Navikao sam na to. Ne može se u reket jednostavno ući, niti tako lako proći kroz njega i to je staro pravilo. Mora da se oseti kad uđeš u reket.

• Igrali ste na mnogim vrućim terenima, a nakon Eurolige i ABA lige, sad igrate i Ligu Srbije. Ulazite li na isti način i u utakmicu protiv pančevačkog Tamiša, kao i u duel s Realom ili CSKA?

- Apsolutno. U svaku utakmicu ulazim maksimalno i krajnje profesionalno. O protivniku ne razmišljam, nego o važnosti utakmice. Pripremamo se za svaku utakmicu posebno, a ulazak u svaku utakmicu mora biti isti protiv svakog protivnika, nevažno o kome se radi i da li je to prijateljska ili utakmica takmičarskog značaja. Zbog samog sebe volim da uđem u utakmicu kako treba i da se za nju spremim maksimalno.

• Godinama ste već u srpskoj košarci i igrali ste u mnogim klubovima u Srbiji, te gostovali na mnogim terenima i u Srbiji i u regiji. Kako vidite aktualni trenutak srpske košarke?

- Lepo je videti srpsku reprezentaciju koja igra jako dobro na velikim takmičenjima, pa i ne moram puno da pričam. Posebno su puno pokazali prošle godine. Polako se košarka vraća i nadam se da će se vratiti tamo gde je nekad bila. Momci dokazuju, posebno oni koji su nastupali na svetskom prvenstvu, da ćemo se sigurno vratiti gde smo bili. Uvek smo važili za košarkašku naciju i ovih je godina stvarno puno dokaza za to bilo. Sve je to pokazatelj da se sve polako diže. Kao i u svemu, postoje i neki padovi. Tako i ovde. Ipak, vidljiv je značajan napredak jer biti drugi na svetu je dovoljan dokaz kako se u Srbiji kvalitetno radi.

• Je li Vas nakon dobrih igara ove sezone kontaktirao selektor Saša Đorđević?

- Nismo imali telefonski kontakt.

• Očekujete li poziv?

- Ne znam. To je do selektora. Na meni je da radim i da se trudim, da dam sve od sebe za svoju ekipu. Ako i ne bude bilo poziva, nastaviću da bodrim našu reprezentaciju. Hoću li pomoći tamo, u ekipi, ili ću im pomoći iz fotelje – nema veze. Bodriću reprezentaciju kakva god odluka selektora bude bila i sa tim ću se složiti.

• Vidite li svoju budućnost u nekom NBA ili velikom europskom klubu?

- Mislim da je najvažnije zdravlje, a to je kod sportista najvažnije. Posle ćemo videti šta će biti. Svako kad počne igrati košarku mašta o NBA ili da igra u nekim velikim klubovima, ali to ćemo videti. Samo Bože daj zdravlja. Još je sve pred nama.

• Koliko je vrhunskim igračima u svemu bitna podrška obitelji jer ste puno na treninzima, utakmicama, putovanjima?

- Bez njihove podrške i ako nemaš slogu u porodici, ne možeš imati ni slogu u glavi, ni slogu na terenu, niti možeš dati sve od sebe. Zato jako puno znači kad te podržavaju tvoji najbliži, pogotovo mislim na najužu porodicu – sina i suprugu, roditelje. To jako puno znači i onda je puno lakše u svemu.

• Koliko u svemu tome znači podrška dvoje najvatrenijih navijača – supruge Milice i sina Vuka? Nedavno je protiv Cedevite, u finalu ABA lige, i mali Vuk bio na tribinama, ako se dobro sjećam.

- Ne dolazi Vuk često na utakmice, jer su to bile kasne utakmice i u to vreme spava, ali tu je mama koja ga zameni na tribinama. Naravno da mi njihova podrška puno znači, pogotovo kad su na tribinama i kad znaš da te neko tvoj bodri. Svi te bodre i svi navijaju za tebe, ali ipak znaš da je tamo neko drugačiji i neko ko ti puno više znači.

Izvor: Al Jazeera