Piše: Zoran Kosanović
Iskusniji kolega mi je rekao: „Daj da ti zumiram nešto“.
Video sam nešto belo. Odzumirao sam i video da se radi o ljudskoj kosti.
Mesto je Rudnica. Masovna grobnica.
Prošao sam mnogo puta pored tog bivšeg kamenoloma, na putu za Severnu (Kosovsku) Mitrovicu. Snimao i izveštavao o barikadama, ubistvima, protestima, izborima…
Nekoliko stotina metara dalje, na prvoj barikadi, dok su još postojale na severu Kosova, jedan od dežurnih mi je na pitanje šta se dešava, rekao: „Ne znam ja ništa, ja sam sa Tresave“. (To je valjda neko brdo u blizini)
Hladnjača i meza
Bio sam i u kafani na početku iskopavanja, kada je dogovoreno iznajmljivanje hladnjače za meso za potrebe tima koji je radio na iskopavanju grobnice.
Rekli su: „Najbolja je - mogu da stanu sva tela iz grobnice“ i nastavili da meze i čekaju glavno jelo.
Na tom istom mestu, odmah posle rata, bio sam i na dvodnevnom protestu raseljenih sa Kosova.
Tražili su da se vrate na Kosovo. Štab organizatora bio je u zgradi koja više ne postoji.
Izgrađena posle rata na Kosovu iznad grobnice (neki bi rekli da prikrije grobnicu), porušena je 15 godina kasnije. U temeljima su bile ljudske kosti.
Iste one bele ljudske kosti.
Pratio sam početak iskopavanja, potom sam prolazio istim putem kada je dežuralo samo jedno policijsko vozilo.
U šatoru na Merdaru dočekao sam i primopredaju tela.
Ubrazac iz 1999.
KPS nije želeo da me pusti da snimam jer nemam dozvolu. Odobrenje je stiglo nakon intervencije dopisnika AJB iz Prištine.
Bilo je jako vruće u šatoru. Oni koji su primali tela žalili su se da nisu imali vremena da organizuju dostojan doček. Organizovali su se tek da kupe po jednu ružu. Za svaki džak sa ostacima tela.
Iz one hladnjače, prevezli su ih u kamionu. Predali ih porodicama u šatoru. Na vrućini.
Sada, posle svega, Fond za humanitarno pravo kaže da je sve urađeno po obrascu srpske vojske i policije iz 1999.
Upadneš u selo, isteraš žene i decu, muškarce streljaš i nastaviš.
Najlakše bi bilo da kažem: „Ne znam ja ništa, ja sam sa Tresave, Suve planine, Stare planine, Delijskog visa...“.
Ali, ona bela kost se još vidi.
Izvor: Al Jazeera
