Položaj gluvih i nagluvih lica u Srbiji trebalo bi promijeniti donošenje zakona o znakovnom jeziku, čime bi se u javnim institucijama trebao izjednačiti srpski i znakovni jezik.
Slika bez tona svakodnevica je gluvih lica. Mihailo Gordić, aktivista Gradske organizacije gluvih Beograda ima veliki problem u situacijama kada nema ljudi koji znaju znakovni jezik.
„Kada idem u opštinu ili neku drugu instituciju, često kažem da polako razgovaraju, da mi se polako obraćaju i uglavnom naiđem na neku bojazan ili na to što su vrlo užurbani, nervozni i onda se i gluve osobe iznerviraju i tu dođe do nekih konflikata i sukoba“, žali se Gordić.
Donošenje zakona o znakovnom jeziku trebalo bi da to promijeni.
„Ovaj zakon će nalagati da sve državne institucije faktički omoguće da gluva lica mogu svoje poslove da završavaju na znakovnom jeziku“, najavljuje Radoje Kujović, sekretar Saveza glubih i nagluvih Srbije.
Ipak, Mihailo Gordić nije zadovoljan Nacrtom zakona, jer kaže da sve ono što je bilo dobro u ranijim idejama sada je promijenjeno, a prije svega – obaveze države.
„Prema tom zakonu, sada država nije u obavezi da obezbedi besplatnog tumača. Ako može da se obezbedi, a ako ne može, onda su gluve osobe upućene na udruženja kojima će se obraćati za usluge besplatnog tumača“, objašnjava Gordić.
Malo tumača za znakovni jezik
U Asocijaciji tumača za znakovni jezik kažu da u Srbiji postoji tek nekoliko u potpunosti obučenih tumača.
„Tačan podatak o broju gluvih i nagluvih u Srbiji ne postoji, bar tako kažu u Savezu gluvih i nagluvih Srbije, ali procenjuju da ih ima do 100.000“, javlja Al Jazeerin reporter Dušan Hadži Nikolić.
Želja aktivista organizacija gluvih je da zakon obezbijedi da sve institucije imaju po nekoliko tumača.
„Ne verujem da će to biti izvodljivo, ali možda sa nekim pomakom da se u obrazovanje uvedu gluvi asistenti, da se omogući praćenje svim gluvim ljudima na njihovom maternjem jeziku, možda bi to bio dobar korak, dobar početak u tom smislu“, kaže Ivana Bućko, tumač za znakovni jezik.
Jedna od prvih ustanova koja je počela sa obukom za znakovni jezik je beogradska opština Čukarica u čijem Centru za kulturu kažu kako je, osim učenja jezika, bitnije upoznati se sa njihovim potrebama.
„Puno nas, uslovno rečeno normalnih, uopšte ne znamo kako da se ponašamo prema osobama koji imaju neki invaliditet. I najčešće idemo u stranu koja je uvredljiva jer mi iz najbolje želje, pa onda neko sažaljenje. Ne! Sažaljenje nikako. I onda ćemo u tom smislu organizovati neku radionicu kako uopšte šira populacija treba da se ponaša prema nekom“, najavljuje Miodrag Rakočević iz Centra za kulturu Čukarica.
Zakon bi trebao da bude usvojen do kraja godine, kažu u resornom ministarstvu, a do tada slika bez tona ostaje jedini način praćenja TV programa gluvim licima u Srbiji.
Izvor: Al Jazeera
Zakon će nalagati da sve institucije omoguće da gluha lica mogu svoje poslove završavati na znakovnom jeziku.
