Piše: Ratko Femić
Haški optuženik Vojislav Šešelj, posle 11 godina provedenih u pritvoru Haškog tribunala, ima šansu da već za koji dan dođe u Beograd, ako prihvati ponudu suda za privremeno puštanje na slobodu.
Sudeći po dosadašnjem držanju i nekoliko puta ponavljanim stavovima, teško da će lider Srpske radikalne stranke prihvatiti ovaj predlog.
Ipak, u slučaju da se to desi, očekuje nas zanimljivo leto, pre svega jer se Šešelj dosad pokazao kao talentovan politički šoumen i skandal-majstor. Iako mnogi likuju zbog najave njegovog povratka, očekujući zaplet dostojan „Igre prestola“ (Game of Thrones) jer bi navodno on mogao da pomrsi račune „otpadničkoj“ naprednjačkoj vlasti, teško da bi mogao da ugrozi premijera Aleksandra Vučića i predsednika Tomislava Nikolića.
Već može da se pretpostavi da bi, kada bi bio u mogućnosti, Šešelj uložio svu svoju energiju u diskreditaciju dvojice bivših najbližih radikalskih saradnika, ali šta je to što već nismo čuli.
Neće garancije 'izdajnika'
Predlog za privremenu slobodu stigao je zbog nepoznatog datuma izricanja presude jer je promenjen sudija kome treba vreme da se upozna s predmetom.
Šešelj, pre svega, želi oslobađanje ili ukidanje pritvora, a ne nekakvu privremenu slobodu tokom koje će morati da se povinuje strogim uslovima Tribunala, koji bi ga lišili političkog aktivizma i ograničili mu slobodu govora. Da bi bio pušten na privremenu slobodu, on mora sam da to zatraži i usto priloži garancije svoje zemlje da će ga vratiti na nastavak suđenja.
Međutim, Šešelj je ranije odbijao tu mogućnost, tvrdeći da nikada neće tražiti garanciju “izdajničkog režima u Beogradu”. Dosad je Šešelj odbijao sve beneficije Haškog tribunala, zahtevajući oslobađanje i pokušavajući na sve načine da im oteža po cenu da i sam duže bude pod ključem.
I Tribunal se našao u nezgodnoj situaciji jer za 11 godina nisu bili ni blizu osude. Šešelj je manipulisao dokazima, koristeći sudnicu kao pozornicu na kojoj je on glavni glumac i u toj igri opstrukcije uspevao da nadigra tužilaštvo i sudsko veće, tako da je ponuda za privremeno oslobađanje pokušaj sudije Žan-Kloda Antonetija da se izvuče iz ćorsokaka.
Tolike godine u pritvoru bez presude navele su neke od njegovih najvećih protivnika, poput Nenada Čanka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, da kažu da je to “verovatno najveća sramota međunarodnog pravosuđa u istoriji ili barem jedna od...”
Funkcioneri SRS-a očekuju da će njihov predsednik po izlasku iz pritvora u Ševeningenu moći da govorio na javnim skupovima i televizijama jer su to njegova građanska prava i “ne bi dozvolio da mu ih bilo ko ograničava". Jedino što bi Šešelj prihvatio od uslova, kako kažu, jeste da ne napušta teritoriju Srbije.
'Noćna mora'
Ako stvarno dođe u Srbiju, teško da će neki uslov Tribunala sprečiti Šešelja da govori. Šta može da mu se desi? Jedino mogu da ga vrate tamo odakle je došao, a već im je dosta glavobolje zadao.
Red bi bio da sada nekoga drugog malo boli glava. Nema sumnje da srpska vlast, pre svega najjača Srpska napredna stranka, bar malo strepi od Šešeljevog povratka, ako ni zbog čega drugog onda zbog naizvesnosti reakcije dela njihovog članstva. I opozicija verovatno vidi svoju šansu i iskoristila bi ovaj dugoočekivani povratak.
Već se po forumima i društvenim mrežama najavljuje dolazak najveće noćne more Vučića i Nikolića. Deo javnosti koji je u nedavnim optužbama Vučića za ugrožavanje slobode govora video prste “stranog faktora” koji pokušava da disciplinuje srpskog premijera zbog stava prema Ukrajini, slično posmatra i najavu oslobađanja Šešelja.
Iako Vučić ima problema na pretek i samo mu je još Šešelj falio, čini se da su nerealna očekivanja kako radikala tako i dela opozicije da bi on mogao nešto ozbiljno da uradi.
Činjenica je da su dobar deo glasača i članstva SNS-a do pre neki mesec ili godinu bili simpatizeri, članovi, ili glasači Šešeljevog SRS-a. To je stranka koja nije rasla na programu, koji dugo nije ni imala, već na popularnosti Tomislava Nikolića, odnosno Aleksandra Vučića.
Problem SNS-a je to što je u pitanju jedan široki populistički pokret koji je prebrzo narastao. Ali i DS je postao veliki za samo nekoliko godina, pa je sada spao na šest odsto. Neki funkcioneri SNS-a hvalili su se podatkom da se pre i posle izbora po 1.000 građana dnevno učlanjivalo u tu stranku.
Povlačenje dela članstva moglo bi malo da uzdrma SNS, ali da li Šešelj stvarno i dalje ima takvu moć? Da li on može da iskoristi psihološki efekat oreola “moralnog pobednika”? Možda, ali tek na sledećim izborima da pomogne radikalima da uđu u parlament, što je ozbiljan posao.
Izbori su prošli, Vučićev SNS dobio je više od 50 odsto. To su bili već drugi izbori na kojima SRS nije prešao cenzus. Osvojili su dva odsto.
Vremena su se promenila, a pitanje je koliko se Šešelj promenio. Da li je uopšte spreman da se menja jer retorika iz '90-ih više ne može da pokrene mase, a zapaljive reči i ratni bubnjevi neće vratiti radikale u skupštinu. Njegov program je zastareo, a ne bi imao ni podršku medija, bar onih najvećih i najuticajnijih koji su pod uticajem naprednjaka.
Shvata li Šešelj da je Srbija krenula drugim putem s kojeg ne može da je vrati neko čija stranka ima dva odsto podrške. Sve i da radikali počnu da rastu, koliko oni to mogu da odlome od naprednjaka i šta mogu da ponude tim ljudima? Iskustvo je pokazalo da se birači priklanjaju vlasti, odnosno najjačim partijama u njoj. Mnogi od nekadašnjih radikala, a sadašnjih naprednjačkih aktivista, ili su dobili neku satisfakciju ili je tek očekuju jer je stranka tek nedavno formirala novu vladu.
Istovremeno, voleli bi da mu bar stegnu ruku, ali im to ne donosi ništa. Komotno bi mogao da ode u SNS jer su njegovi radikali već tamo. Tamo ima najviše potajnih simpatizera. Bilo bi to groteskno, ali previše čak i za srpsku političku scenu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera
Iskustvo je pokazalo da se birači priklanjaju najjačim partijama u vlasti.
